> Bijela vina
...........................................................
> Crvena vina
...........................................................
> Pjenušava vina
...........................................................
> Desertna vina i portovi
...........................................................



Smatra se da je sistemsko uzgajanje vinove loze počelo  oko 4000 god. p.n.e. u Mesopotamiji i Egiptu. Egipćani su izmislili način presovanja grožđa,unapredili tehnike uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina i pravili  vrlo slatko  crno  i belo pustinjsko vino. Osnivanje i jačanje vinikulture u zapadnoj Evropi bilo je pod uticajem Rimljana, koji su  najviše doprineli kalsifikaciji vrsta grožđa Rimljani su rasprostranili pravljenje vina u veliki deo zapadne Evrope, posebno u Francusku (doline Moselle i Rhine) , Nemačku i Austriju (duž doline reke Dunav). U kasnom 19. stoleću proizvodnja vina je u potpunosti uspostavljena  u Francuskoj. Uloga vina u religijskim obredima u hrišćanskim crkvama pomogla je da se očuva njegova proizvodnja i posle pada Rimskog Carstva. Prateći putovanja Kolumba  i drugih istraživača koja su usledila potom, uzganje vinove loze se premeštalo iz Starog Sveta u Meksiko, Južnu Ameriku, Australiju i Kaliforniju.Danas se vino proizvodi na svima naseljenim kontinentima. Španija, Italija i Francuska su još uvek najveći proizvođači vina, a zatim slede Argentina, SAD, Portugal.

Pravljenje vina
Raznovrsnost  i kvalitet vina zavisi ne samo od vrste grožđa nego i od kvaliteta, zemlje, topografije i klime. Sva vina se prave na sličan načina, sa razlikama koje nastaju u zavisnosti od toga da li se pravi  crveno ili belo vino.

U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola, pri čemu dolazi do oslobađanja ugljen dioksid. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja ( 10 do 30 dana), a posle toga vino se prečišćava i pretače u drvene  buradi ili bačve.
Sledi pohranjivanje vina u vinoteku čije karakteristike garantuju uspešno sazrevanje.

Kako poslužiti vino?

Da biste pravilno poslužili goste treba da se pridržavate sledećih koraka.


Predstavite vino


Kako bi gosti znali koje vino će piti  potrebno je da im  pokažete  flašu, etiketu i godinu berbe.Oni će proveriti naziv i godinu berbe kako bi se uverili da je to upravo ono vino koje su oni naručili i koje oni zaista žele.

Otvorite vino

Bez obzira da li se radi o plutanom, običnom čepu ili čepu od šampanjca  otvorite flašu sa što je manje moguće buke i prskanja.Vaš jedini cilj je da otvorite flašu, a pri tom ne prolijete nimalo  vina i da ne dozvolite da se komadići plutanog čepa nađu u vinu.

Sipajte vino  radi degustacije

S obzirom na prirodni  sastav plutanog čepa (kora drveta), 10% svih vinskih flaša dobije posebnu aromu koja podseća na karton i mokar papir. Da bi se otkrilo da li vino poseduje tu  aromu potrebna je degustacija. Vino se servira onome ko je isto naručio, zatim  sledi zagledanje vina u čaši, kovitlanje, mućkanje, njuškanje, uzimanje gutljaju  i na kraju procena da li je vino za služenje.

Sipajte vino

Nikada nemojte sipati punu čašu vina, najbolje je da je čaša polupuna, kako bi se omogućilo njegovo kovitlanje radi oslobađanja arome.

Vino držati rashlađeno

Nijedno vino, ni belo ni crno ne bi trebalo servirati pri „sobnoj temperaturi“, potebno je da se rashlađuju  u zavisnosti od  temperature neophodne za serviranje.

Klasifikacije vina
Vina se prvenstveno razlikuju po svojoj boji.
1. bela, koja obuhvataju najsvetlija vina
2. crvena, koja obuhvataju i većinu fortifikovanih  vina
3. roze, koja su između navedena dva vina

Boju vina određuje izbor grožđa i proces pravljenja. Boja varira od zelenkasto - žute do ružičaste, crvene, crveno - ljubičaste, pa do plavo - crne. Kada se pravi belo vino, u proces fermentacije ulazi  samo sok od grožđa (belog), što nije slučaj kada je u pitanju proizvodnja crvenog  vina. Boja crvenih vina potiče od pokožice (ljuske), semenki i peteljki crnog grožđa, a ne od soka. Sok je po pravilu bezbojan sem kod nekih vrsta koje imaju rozo ,crvenu boju.
 
Pojedina bela vina dobijaju se od crnog grožđa.U ovom slučaju se koristi samo sok od crnog grožđa, a ne i njegova pokožica jer ona sadrži crveni pigment pa njenim odstranjivanjem ne dolazi do stvaranja crnog vina.

Rose vina su takođe specijalan slučaj  kod kojih se pokožica crnog grožđe  izdvaja nakon vrlo kratkog perioda (nekoliko sati) delovanja na grožđani sok. 
Neke od vrsta crvenih vina:
Merlot je popularno vino u kojem se obično može prepoznati blag ukusu šljive. Merlot je vrlo pitak i nije kiseo niti opor.  Ranije  se koristio za mešanje sa francuskim Bordeax vinima, u novije vreme sve više se proizvodi  samostalno.

Cabernet Sauvignon je jedno od najpopularnijih vina na tržištu. Caberne je ime i grožđa i vina koje se proizvodi. Spada u najbolja  svetska crna vina sa prepoznatljivom aromom crnog ribiza i kupine.

Pinot noir  je jedna od vrsta crnog grožđa roda Vitis Vinifera, a naziv  se upotrebljava  i kada se misli na vina u čijoj proizvodnji dominira grožđe ove sorte. Naziv potiče od francuske reči „pinot“ (bor ) i „noir“ (crno) koja aludira na zbijene tamnoljubičaste grozdove u obliku  šišarki. Ovo grožđe se uzgaja širom sveta, ali se najviše vezuje za francuski region Burgundy.Vino koje se proizvodi od ovog grožđa je jedno od najboljih na svetu.

Vina napravljena odSiraha su jakog  ukusa i punoće. U zavisnosti od klime i uslova zemljišta  na kojima se nalazi vinova loza kao i od načina pravljenja vina, mogu  imaju široku lepezu ukusa, od ljubičica, kupina,čokolade, pa sve do crnog bibera.Nijedna aroma se ne može nazvati tipičnom, ali se najčešće primećuje aroma kupina i bibera.

Neke od vrsta belih vina:
Riesling  se gaji na mnogim mestima u svetu, ali najbolje uspeva u rodnoj Nemačkoj u kojoj se sadi još od  14 veka. Rieslinga je slatko, belo vino sa voćnim i cvetnim ukusom koje se služi kao desertno vino.
Pinot Gris su tamnija vina, srednje punoće, dosta neutralne arome i sa niskim sadržajem kiseline.
Sauvignon Blanc su uglavnom suva vina, koja mogu imati biljnu ili mineralnu aromu, a u posebnim klimatskim uslovima i  voćnu aromu..

Stona, ojačana i penušava vina
Vina se pored boje grožđa dele  i na stona vina, ojačana vina  i penušava vina.Ova podela zavisi od načina proizvodnje tj. vinifikacije.

Stona vina:
Stona vina se prave od soka ceđenog grožđa.sok se prirodno fermentuje, ponekad sa dodatkom tačno utvrđenih količina šećera i kvasca.Table vina dolaze u  3 osnovne boje : bela (često od žute do zlatne),crna  i rose (bledo roza).Ukusi su od slatkih do vrlo suvih , koja nisu gorka.Sadržaj alkohola varira od 7 do 15 %.
Fortifikovana (ojačan vinskim destilatom)
Ovim vinima se  u procesu proizvodnje  dodaje određena doza alkohola ,obično brandy od grožđa.Sadržaj alkohola ojačanih vina je viši nego kod običnih vina,a graniči se od 14 do 23%.Boje su od bele, žute (ćilibarske), svetlo crvena ili tamno crvena.
Port  je okrepljujuće vino koje potiče  iz Douro doline, Portugala.Izraz “port” odnosi se samo na ova vina baš kao što  i francuski regioni polažu prava na određene titule. S obzirom na to da je ojačano, port ima visok procenat alkohola i najčešće se pije iz malih čaša, na gutljaje.Treba ga služiti na temperaturi od 18 oC, a čaše se pune samo do pola.

Sherry je najpoznatije i najpopularnije ojačano vino.Naziv potiče od grada Jerez de la Frontera u Španiji.Jedinstven ukus Sherry-a potiče od zemlje i grožđa kao i od različitog procesa vinifikacije. Ukus serija može biti od slatkog do vrlo suvog sa nekoliko srednjih varijenati.Pored Sherry-ija, poznati su još i Madeira ( sa Potugalskog  ostrva), Marsala (sa Sicilije), Malaga ( južna Španija), Port (iz Potrtugala) i neka aromatična vina.Vermuth, na primer je aromatično vino  kojem je dodato bilje.

Aperitivi - pića, koja se služe pre jela, takođe spadaju u aromatična vina. Napravljeni su dodavanjem kinina i drugih sastojaka jakim, slatkim vinima.Najpoznatiji brendovi su Dubonnet u Francuskoj i Campari u Italiji. Pića koja se služe posle jela nazivaju se  digestivi (piće koje pomaže  probavu) a to su najčešće brendiji i likeri.

Pjenušava vina:

Najpoznatije penušavo vino je svakako Champagne, koji je dobio naziv po francuskom regionu gde ga je prvi put napravio benediktanski monah Dom Pierre Perignon u 18. veku. Od italijanskih penušavih pića izdvajamo Asti Spumante. Penušava vina su obično bela, ali mogu biti i crna i roze i imaju sličan sajdržaj kao i stona vina.Višak  ugljen dioksida je ono što im daje  penušavost tj.prisustvo mehurića. Ugljen dioksid  se stvara u  fermentaciji svih vina,ali s obzirom da penušava vina prolaze kroz dvostruku fermentaciju (druga se odvija unutar flaše) u koju se dodaju šećer i kvasac  da bi se proizveo gas ugljen dioksida koji stvara pritisak unutar flaše, a zatim se ukloni kvasac.